Opioid

 

Opioid Izvor: Wikipedia (Preusmjereno sa  sa Opioidi Opioidi)) Opioid je bilo koja tvar (agens) koja se veže na  na  opioidne receptore, receptore, koji se uglavnom nalaze "#$"%$ %$ u središnjem živanom sustavu i sustavu i probavnom sustavu! sustavu!"#$"  Postoje etiri klase opioida:

•

endogeni opioidni peptidi, koji se stvaraju u tijelu (endor&in ( endor&in,, enke&alini enke&alini))

•

alkaloidi opijuma, poput mor&ina mor&ina i i kodeina

•

polusintetski opioidi poput 'eroina 'eroina  i oksikodona

•

potpuno sintetski opioidi poput petidina i metadona metadona ija  ija struktura je nevezana za onu alkaloida opijuma

Opioidni analgetici (za razliku od *+ *+  i analoga antipiretika antipiretika)) blokiraju provoenje impulsa boli od peri&erije k mozgu! - opioidne analgetike spada prije svega mor&in mor&in,, ali i ve.ina derivata mor&ina (kao što je 'eroin 'eroin,, kodein kodein i i sl!) i sintetski spojevi (petidin (petidin,, pentazocin pentazocin,, tramadol tramadol,, metadon metadon)) koji imaju isti me'anizam djelovanja! On se zasniva na vezivanju ti' spojeva na m (mi), k (kapa) i d (delta) receptore (koje još nazivamo opioidni receptori) receptori) u kralježnikoj moždini i mozgu! aime, op.e je poznato da bol ima svoje najjai intenzitet neposredno nakon javljanja a kasnije se intenzitet boli smanjuje (organizam se privikava na bol)! /e'anizam te prilagodbe sastoji se od toga da neuroni lue unutarnje analgetike kao sto su  su enke&alini enke&alini,, endor&ini endor&ini i i dinor&ini dinor&ini!! Oni svojim vezanjem na opioidne receptore ublažavaju i blokiraju daljnu bol! 0a 0ajj me'anizam naziva se unutarnji analgezijski sustav! /or&in i ostali opioidni analgetici podražavaju me'anizam vezanjem na opioidne receptore, tj! oponašaju.i endor&ine endor&ine (kaže  (kaže se da su opiodni analgetici agonisti agonisti  opioidni' receptora)! Idealni opioidni analgetik analgetik imao  imao bi samo analgetsku aktivnost! /eutim, to nije nij e jedini e&ekt opiodni' analgetika: •

reduciraju mentalnu aktivnost, uspavljuju (sedativni uinak) 1 zato i' nazivamo i narkotici2

•

poboljšavaju raspoloženje (eu&oriki e&ekt)

•

in'ibiraju disanje i kašalj (zato se, recimo, kodein i &olkodin koriste kao antitusici)

•

potiu centar za povra.anje

•

skupljaju zjenice

•

razvijaju toleranciju i ovisnost2

•

u ve.oj mjeri izazivaju 'alucinacije

 

3ezanje za mi i delta receptore je najviše odgovorno za razvoj eu&orije, tolerancije, depresije disanja i razvoj ovisnosti, dok kapa receptori dorinose samo analgeziji! -pravo zbog narkotikog e&ekta, razvoja eu&orikog ponašanja te tolerancije i razvoja ovisnosti opioidi su opasni i primjenjuju se samo kada za to postoji medicinsko opravdanje! - ljekarnama se ovi lijekovi (izuzev tramadola) uvaju u posebno odvojenim i strogo uvanim se&ovima! Izdavanje ovi' lijekova (izuzev tramadola) u ljekarnama podliježe najstrožijim pravilima struke: recept se prilaže u dvije kopije, jedna se uva u ljekarni, a druga se šalje osiguravateljskoj ku.i, izdani narkotik se upisuje u knjigu opojni' droga, a osoba koja podiže lijek mora predoiti osobnu iskaznicu i broj te iskaznice se upisuje u knjigu opojni' droga! a taj nain osigurana je kontrola izdavanja opojni' droga, a u sluaju potrebe policija u svakom trenutku ima pravo uvida u knjigu opojni' droga! Sadržaj/Садржај

sakrij456789$$   "sakrij456789 •

# Opijati vs! opioid opioidii

•

% +e& +e&er erenc ence e

•

; <ite <iteratu ratura ra

•

= 3anj 3anjsk ske e vez veze e

Opijati vs. opioidi"uredi 1 >8?@9$ Iako se pojam opijata se esto koristi kao sinonim za opioide, to nije ispravno, jer se opijatima nazivaju samo prirodni alkaloidi iz smole opijumskog maka (Papaver (Papaver somni&erum)! somni&erum)!

Reference"uredi 1 >8?@9$ #!

Aump Au mp up B

Kodein Izvor: Wikipedia Kodein

 

(IUPAC) IUPAC) ime

(5α,6α)-7,8-didehydro-4,5-epoxy-3-methoxy-17-methylmorphinan-6-ol

Klinički podaci

Identifikatori

CAS bro

76-57-3

A!C "od

#$5 %A$4 %A$4  &$'AA5  &$'AA5

1+' ' *bC * bChe hem m+1+

5'84371

%r*.an" 

A#%$$1'$

ChemSpi Che mSpider der +3

4447447

ChEMB Ch EMBL L+4

C/0.2485 

Hemijki podaci

orm*la

C18H'1!"3 

ol maa

'364 mol

S20S

eole"*li  eole"*li    *b/em

+ po"a9i  po"a9iInChI

 

#armakokinetički #armakokinetički podaci  podaci

.iorapolo9i:ot

;$< =ralno

etaboli>am

/epati?"i, p*tem  p*tem C@'%6 C@'%6((itohroma 45$ '%6))+5 '%6

ol*:reme eliminai eliminaiee '5B3 h

#armakoinformacioni podaci

!r*dnoa

 D

ra:ni tat*

%roa (S8)  (S8) (AE) Shed*le SA%) CA) D (EF ) Shed*le   (CA)  (SA%)

=pona droa

ni"o - *mereno

 &a?in primene

oralno, intra-re"talno, *p"*tano, intrama"*larno

Kodein ili 3-metilmorfin (prirodni izomer  od  od metil  metil mor&ina mor&ina)) je opijat opijat koji  koji se koristi

u medicini medicini  kao analgetik analgetik i i antidiuretik antidiuretik!!"C$ Dodein je drugi alkaloid po dominantnosti u opijumu opijumu (do  (do ; odsto)E mnogo više preovladava u  u  iranskom maku (Papaver maku (Papaver bractreatum)! matra se drogom drogom srednje  srednje klase! Dodein se koristi za leenje bolova, kao i za oslobaanje od kašlja kašlja!!

Izvori"uredi 1 >8?@9$ >8?@9$ #!

Aump Au mp up B <i F, G'eng 0, Wang H, rJant K (%L#L)! MPubG'em M PubG'em as a public resource &or drug discoverJ!M! discoverJ!M! Drug Discov Today  15 (%;1%=): #LN%1 !  OI ! OI::#L!#L#C4j!drudis!%L#L!#L!LL; #L!#L#C4j!drudis!%L#L!#L!LL;!! P/I %LQLN#Q! %LQLN#Q!  edit

%!

Aump Au mp up B Rvan R! olton, Hanli Wang, Paul *! 0'iessen, tep'en K! rJant (%LLS)! MG'apter #% PubG'em: Integrated Plat&orm o& mall /olecules and iological *ctivitiesM! Annual Reports in Computational Chemistry  4: %#1%=#! OI OI::#L!#L#C4#N=1#=LL(LS)LLL#%1# #L!#L#C4#N=1#=LL(LS)LLL#%1#!!

 

;!

Aump Au mp up B Kettne D/, Williams *A, van /ulligen R/, Dleinjans A, 0kac'enko 3, Dors A*! (%L#L)! M *utomatic  *utomatic vs! manual curation curation o& a multi1source c'emical c'emical dictionarJ: t'e impact on teTt miningM! mining M! J Cheminform 2 (#): ;! OI OI::#L!##SC4#NS1%Q=C1%1; #L!##SC4#NS1%Q=C1%1;!! P/I %L;;#S=C! %L;;#S=C!  edit

=!

Aump Au mp up B Uaulton *, ellis <A, ento *P, G'ambers A, avies /, KerseJ *, <ig't H, /cUlinc'eJ , /ic'alovic' , *l1<azikani , Overington AP! (%L#%)! MG'R/<: a large1scale bioactivitJ database &or drug discoverJM! Nucleic Acids Res 40 (atabase issue): ## ##LL1 LL1 !  OI ! OI::#L!#LQ;4nar4gkr #L!#LQ;4nar4gkr!! P/I %#Q=SNQ=! %#Q=SNQ=!

N!

edit

Aump Au mp up B 'en K, Ke //, <iu K, et al  (*ugust  (*ugust %LL)! MGomparative metabolic capabilities and in'ibitorJ pro&iles o& GHP%C!#, GHP%C!#L, and GHP%C!#M! Drug Metab. Dispos. 35 (S): #%Q%V;LL! OI OI::#L!##%=4dmd!#L!L#N;N= #L!##%=4dmd!#L!L#N;N=!! P/I #=LN%;! #=LN%;!

C!

Aump Au mp up B Deit' ParkerE <aurence runtonE Uoodman, <ouis an&ordE <azo, Ao'n !E Uilman, *l&red (%LLC)!  (%LLC)! Goodman  Gilman!s The "harmacological #asis of Therapeutics (## izd!)! e Hork: /cUra1Kill! I L1L1#=%%SL1;! L1L1#=%%SL1;!

Endorfin Izvor: Wikipedia Proopiomelanokortin (adrenokortikotropin$ %eta& lipotropin$ alfa&melanocit tim'li'i hormone$ %eta&melanocite %eta&melanoc ite tim'li'i hormone$ %eta&endorfin) %eta&endorfin)

Identifikatori

*im%ol

=C

Entre+

5443

HU,"

'$1

"MIM

17683$

 

-ef*e.

 &G$$$3

UniProt

$118

/r'0i podaci

Lok'

/romo>om '  '  p23 p23

ndorfini su vrsta enzima enzima i i neuroprenosnika koji nastaju u 'ipotalamusu! 'ipotalamusu!"#$ lini su opijatima, a "%$"#$" #$";$ ;$ zvanino su bio'emijska jedinjenja porodica peptidi peptidi!!"%$"

Otkriveni su  su #QN #QN od  od strane dve nezavisne grupe istraživaa! istraživaa!  *kupunktura i'  *kupunktura i' oslobaa, što je dokazano #QQQ! a bi se oslobodili, esto se konzumiraju supstance poput  poput okolade okolade i i ka&e ka&e i i upražnjavaju telesne aktivnosti poput seksa seksa!!

 Vidi još"uredi 1 >8?@9$ >8?@9$ •

•

•

Proopiomelanokortin  *drenokortikotropni 'ormon Rndor&obija

Morfin Izvor: Wikipedia

Morfn

 

(IUPAC) IUPAC) ime

(5α,6α)-7,8-didehidro-4,5-ep (5α,6α)-7,8-d idehidro-4,5-epoksi-17-meti oksi-17-metilmorfinan-3,6 lmorfinan-3,6-diol -diol

Klinički podaci

Robne

Mskontin, Oramorf 

marke

AHFS/Dr Monogra!a !"#com

Iden$ifka$ori

"#$ %ro!

57-&7-& 64-31-3 (ne'tralni s'lfat), 5&-&6-6 (hidrohlorid)

#" kod

*&##*1

+'%"h +'% "hem em 1 5&888&6 &

 

.r'g/ank

./**&05

"hem$pide 445*0*7 r3

U%II

K&' &'' '4

C&I

76726.&0" 

.*8&33 

"/173*3 

C&M &M* * 5 "M/7*  C

Hemi+"ki podaci

orm'la

C17H10%,3 

Mol masa

&8534

$M$

eMolek'li 9 eMolek'li  9  +'%em

poka:i poka:iInCI

Fi-ički podaci

;ast<orl!i<

"l 9 s'mp 6* mg=m (&* >")

ost ' ost  '<oda <oda

Farmakokine$ički podaci Farmakokine$ički podaci

/ioraspolo

&*-4*? (oralno), 36-71? (rektalno),6 1**?

:i<ost

(@=M)

@eAi<an!e

3*B4*?

Aa proteine plaAme

 

Meta%oliAa epatiCki epatiCki  0*? m

+ol'<reme

&B3 sata

eliminaDi!e

Al'Ci<an!e

;enalno 0*?, %ili!arno 1*?

Farmakoin.ormacioni podaci

   r'dnoEa r'dnoEa

"(#F) #F) "(F$) F$)

+ra<ni

.roga ($8)  ($8) (#F #F)) $Dhed'le ("# "#)) $Dhed'le

stat's

  ($#.  $#.))

Opo!na

@isoko

droga

aCin

nhalaDi!a  (p'Gen!e), nhalaDi!a p'Gen!e), oralno, oralno,rektalno, rektalno, s'pk't

primene

ano,,intramask'larno, ano intramask'larno,intra<enoAno

!orfin (ranije i morfij"m) je prirodni alkaloid alkaloid  koji se dobija iz opijuma opijuma!! Ime je dobio po grkom

bogu sna bogu  sna  /or&eju /or&eju!! - medicini se koristi zbog snažnog  snažnog analgetikog analgetikog dejstva!  dejstva! Xbog opasnosti od  zavisnosti od zavisnosti,, koristi se retko, samo kod najteži' bolova bolova!! Predmet je zloupotrebe a predstavlja i polaznu sirovinu za dobijanje polisintetski' opijata, pre svega 'eroina 'eroina!! adržaj4Y6@8Z6   "sakrij456789 sakrij456789$$ •

# Ist Istor orijija a

•

% obi obijan janje je

•

; [arm [armakol akologi ogija ja o

;!# Ind Indika ikacij cije e

 

;!% eželjena dejstva

o

•

= [arm [armakok akokine inetika tika

•

N 0oksikol 0oksikologi ogija ja o

N!# *kutno trovanje

o

N!% /or& /or&ino inomani manija ja

•

C +e& +e&er erenc ence e

•

 3id 3idii jo jošš

•

S 3anj 3anjsk ske e vez veze e

Istorija"uredi 1 >8?@9$ >8?@9$ /ak se koristio još u neolitu /ak se neolitu u  u religiozne religiozne i i medicinske svr'e! - starom veku  veku su Urci Urci i i *sirci  *sirci  znali za opijum opijum,, ali i opos V sok dobijen ceenjem cele biljke i me$oni%um V vodeni dekokt dekokt (aj)  (aj) od cele biljke! - Dini Dini je  je opijum prvu primenu imao u terapiji dijareje dijareje,, a tek kasnije i i bola bola!! - Dini je bilo jako "$ rasprostranjeno i pušenje pušenje opijuma  opijuma kao vid zloupotrebe ! /or&in je prvi alkaloid izolovan u istom stanju ([ridri' ([ridri' \ertirner , #SL= #SL=), ), a sintetisan je #QN%"S$!  Doliina mor&ina u opijumu varira od ;] do %;]!

Dobijanje"uredi 1 >8?@9$

Polje maka

/or&in se, zajedno sa drugim alkaloidima, nalazi u maku ("apaver somniferum), i to u svim delovima biljke osim semena semena,, ali se za dobijanje opijuma koristi samo jedan varijetet V ". somniferum var! album (tzv! opijumski opijumski mak)! Dada biljka ue u &azu opijumske zrelosti,  zrelosti,  aure aure se  se

zasecaju i iz nji' curi mlenobeli sok koji se na vazdu'u zgusne, ovrsne i dobije mrko1crvenu boju!

 

Ovim nastaje sirovi opijum ( &pium crudum), koji sadrži najmanje #L] mor&ina i %]kodeina %]kodeina!! "$ tandardizacijom na Q,S1#L,%] mor&ina dobija se &pium titratum ! Xbog mogu.e zloupotrebe, danas se ree koristi opijum, o pijum, a opijumski alkaloidi se najješ.e n ajješ.e dobijaju ekstrakcijom ekstrakcijom iz  iz suvi' aura maka nakon odvajanja semena! /ogu.a je i ekstrakcija iz zelenog dela biljke, ali se ovako prikupljena sirovina mora, zbog nestabilnosti, brzo osušiti, a tek onda se pribegava ekstrakciji ekstrakciji"$! vetske potrebe za mor&inanima (mor&in, tebain tebain i i kodein) iznose oko #QL tona tona godišnje,  godišnje, ali SL] ove "$ koliine predstavlja kodein !

Farmakoloija"uredi 1 >8?@9$ >8?@9$

/olekula mor&ina

- organizmu postoje ; tipa opioidni' receptora: •

OP# (ranije ' ) V nalaze se u Gu Gu,, i imaju ulogu u analgeziji, pokretnosti  pokretnosti gastrointestinalnog trakta,, raspoloženju, ponašanju i regulaciji kardiovaskularnog sistema! trakta sistema! timulacijom ovi' receptora postiže se analgezija, anal gezija, usporava motilitet UI0a, UI0a, menja raspoloženje i ponašanje! [iziološki se za OP# receptore vezuju enke&alini enke&alini!!

•

OP% (ranije ϰ) V nalaze se pre svega u kori velikog mozga  mozga i uestvuju u prenošenju signala za bol, regulisanju mokrenja i is'rane! timulacijom ovog tipa receptora dolazi do spreavanja provoenja signala za bol, i poreme.aja u mokrenju i is'rani! [iziološki se za OP % receptore vezuju  dinor&ini vezuju dinor&ini!!

 

OP; (ranije ( ) V rasporeeni duž celog moždanog stabla, stabla, sa ulogom u regulaciji bola,

•

disanja, krvotoka, peristaltike creva, raspoloženja, luenja 'ormona i imuni' &unkcija! [iziološki se za OP; receptore vezuju endomor&ini endomor&ini!! /or&in deluje na sva tri tipa receptora, ali svoja &armakološka dejstva ostvaruje pre svega preko OP ;! Ulavna mesta delovanja mor&ina su centralni nervni sistem i gastrointestinalni trakt! Centralni nervni sistem V mor&in u nekim delovima Ga deluje depresivno, a u drugima

•

ekscitatorno: #nal$e%ija je najvažniji terapijski e&ekat mor&ina! /or&in je u stanju da ublaži i najjae

 

•

bolove (in&arkt (in&arkt miokarda, miokarda, terminalne &aze raka, prostrelne rane, opekotine, traume), i deluje kao speci&ini antagonista bola! 0o znai da se toksini e&ekti mor&ina (ukljuuju.i i zavisnost) ne ispoljavaju sve dok ima bola, ali ako bol naglo prestane mogu se javiti "S$"Q$ Q$ simptomi akutnog trovanja mor&inom"S$" ! e menjaju.i prag za ostala ula, mor&in ublažava

bol preko najmanje tri &aktora:  promenom emocionalne rea$ci%e prema bolu bolu, verovatno najznaajnijim

•

pojedinanim e&ektom u otklanjanju postoje.eg bola! /or&in pre svega deluje na doživljaj bola, uklanjaju.i panine reakcije i ose.aj stra'a!  povi)en%em praga osetl%ivosti bola, što je znaajno ako se mor&in primeni pre

•

nastanka bola (npr! pred operaciju)! sedaci%om, tokom koje se pove.ava i prag draži! - odgovaraju.im uslovima,

•

mor&in može izazvati i san! •

 

&romene pona(anja se javljaju kako kod zavisnika i pacijenata sa bolom, tako i kod

zdravi' ljudi! /eutim, dok kod zavisnika (i bolesnika) izaziva eu&oriju eu&oriju,, kod zdravi' ljudi izaziva  dis&oriju izaziva dis&oriju!! Dod životinja mor&in naješ.e izaziva nadraženost n adraženost (maka, konj, govee, svinja)! •

 

!")nina se javlja zbog stimulacije 'emioreceptorne zone i zone i dopaminski' dopaminski' receptora  receptora

u produženoj moždini! moždini! •

/or&in, kao i svi opijati, snažno in'ibira refle*+ *a(lja!

 

Gastrointestinalni trakt  V  V mor&in smanjuje pokretljivost creva, ali i pove.ava tonus glatki'

•

miši.a, ime izaziva opstipaciju! Xbog pove.anja tonusa miši.a žuni' i mokra.ni' puteva, mor&in nije dobro sredstvo za otklanjanje žuni' i bubrežnin kolika (osim ako se primenjuje zajedno sa spazmoliticima)! •

Ostala dejstva •

 

!io%a se javlja kao posledica aktivacije OP; receptora i predstavljaju znaajnu

karakteristiku za prepoznavanje trovanja opioidima, ukljuuju.i i mor&inomaniju! •

 

,ipoten%ija, ron.o*on+tri*ija i drugi e&ekti se javljaju samo posle unošenja

veliki' doza mor&ina i nisu od znaaja, tako da se mor&in može davati i kod srani' oboljenja, ukljuuju.i in&arkt miokarda ndi*aije"uredi 1 >8?@9$ >8?@9$ Ulavna terapijska indikacija za primenu mor&ina je bol! /ada mor&in nema neželjeni' dejstava niti izaziva zavisnost ako se primenjuje u dozama koje nisu ve.e od potrebni' za suzbijanje bola, primena mor&ina se izbegava zbog mogu.i' zloupotreba! Xato se mor&in koristi samo kod najjai' bolova, gde primena drugi' analgetika analgetika nije  nije dovoljna: kod teški' postoperativni' bolova, akutnog Q$"#L$ #L$ in&arkta miokarda, opekotina, teški' &raktura i terminalni' stadijuma maligni maligni' ' oboljen o boljenja ja"Q$" ! /or&in se može koristiti i pre operacije, za umirenje pacijenta i spreavanje bolovaE a po potrebi se može davati i tokom operacije (intratekalno ili epiduralno)! Dod akutnog edema plu.a me'anizam Dod  plu.a  me'anizam delovanja mor&ina nije do kraja objašnjen, ali se pretpostavlja da ukljuuje smanjenje ose.aja otežanog disanja, disanja, smanjuje  smanjuje anksioznost anksioznost,, kao i pret'odno i naknadno optere.enje srca! srca! /or&in se može koristiti za ublažavanje upornog kašlja kašlja i i zaustavljanje dijareje, ali se danas ne koristi u ovu svr'u! Xa otklanjanje suvog kašlja je zamenjen antitusicima antitusicima,, a dijareja se lei otklanjanjem uzroka (kauzalno)!

eželjena dej+ta"uredi 1 >8?@9$ >8?@9$ eželjena dejstva mor&ina se, kao i željena, želj ena, javljaju usled stimulacije OP ; receptora ! Obu'vataju depresiju disanja, opstipaciju opstipaciju,, zadržavanje mokra.e, pove.anje pritiska u  u  žunoj kesi, kesi, a nekad i muninu i povra.anje, miozu miozu,, svrab! uža primena mor&ina dovodi do tolerancije i zavisnosti (v! 0oksikologija)!

Farmakokinetika"uredi 1 >8?@9$ >8?@9$

 

/or&in se, dobro resorbuje resorbuje nakon  nakon oralne, supkutane, intramuskularne i nazalne primene! akon oralne primene se intenzivno metaboliše u jetri, jetri , pa do cirkulacije dolazi oko #4= unete doze "#L$! /or&in slabije prolazi  prolazi krvno1moždanu barijeru nego barijeru nego 'eroin 'eroin,, i u glavnom se raspodeljuje u plu.ima plu.ima,, jetri  jetri,, bubrezima bubrezima i i slezini slezini!! Dod dece krvno1moždana barijera nije dovoljno razvijena, pa su deca posebno osetljiva prema mor&inu "Q$! - jetri se mor&in prevodi u  u glukuronat glukuronat i i izluuje najv.im delom preko bubrega, a manjim delom preko žui! Ošte.enja jetre mogu znaajno smanjiti metabolizam mor&ina što dovodi do pove.anja njegove koncentracije u krvi"Q$! /or&in1C1glukuronid i sam ima analgetiki e&ekat, što je od znaaja kod 'ronine terapije ili poreme.aja &unkcije bubrega (kada je smanjeno izluivanje ovog metabolita) "#L$!

!oksikoloija"uredi 1 >8?@9$ >8?@9$ #*"tno troanje"uredi 1 >8?@9$ -potrebljavan bez postoje.eg bola, mor&in deluje toksino! Dod osoba koje nisu koristile mor&in, "Q$"S$ S$ toksine su doze ve.e od L,# grama"Q$" ! eca su još esetljivija na mor&in od odrasli', zbog nerazvijene krvno1moždane barijere!  *kutno trovanje može biti samuobilako samuobilako ili sluajno (kod predoziranja)! Aavlja Aavlja se eu&orija, koju prati munina, že, 'ipotenzija, 'ipotermija, 'alucinacije, mioza, nesavladiva potreba za snom, koma i smrt usled depresije centra za disanje! mrt nastupa za #1%= sata! Dao speci&ian protivotrov protivotrov  se koristi  koristi nalokson nalokson!! Xbog kratkog poluživota naloksona, potrebno je ponavljati injekcije više puta, sve dok ne proe dejstvo mor&ina! -z nalokson, daje se i kiseonik kiseonik i i in&uzije tenosti!

!orfinomanija"uredi 1 >8?@9$ >8?@9$ /or&in izaziva opijumski tim zavisnosti zavisnosti,, u kome su izražene sve tri karakteristike bolesti zavisnosti: psi'ika i &izika zavisnost i tolerancija! o navikavanja dolazi ve. za %1; nedelje, a tolerancija je "S$

tolika da mor&inomani mogu uneti i do % grama mor&ina bez opasnosti po život ! 0olerancija se javlja iz % razloga: zbog nis'odne regulacije receptora i 0olerancija receptora i zbog ubrzanog  ubrzanog metabolizma metabolizma u  u  jetri! -brzanje metabolizma se vidi i po tome što se kod ovisnika nalazi mala koliina mor&ina u krvi krvi i nakon uzimanja toksini' doza! 0olerancija 0olerancija je unaksrna u odnosu od nosu na ostale opijate! is'odna regulacija receptora je uzrok pojave &izike zavisnosti, jer koliina endogeni' opioida (enke&alini, endor&ini, endomor&ini) više nije dovoljna za nji'ovu stimulaciju! Ulavni simptomi 'roninog trovanja mor&inom su smanjenje luenja telesni' tenosti (osim znoja), gubitak apetita, poreme.aj varenja, miozaE a kasnije dolazi i do pojave psi'iki' simptoma  V depresija depresija,, aljkavost, socijalne dis&unkcije "S$! <eenje mor&inomanije je vrlo teško, i danas se sprovodi u specijalizovanim ustanovama! Prilikom pokušaja odvikavanja, javlja se apstinencijalni sindrom  sindrom koji se sastoji od simptoma suprotni' onima

 

kod 'ronine intoksikacije mor&inom: nesanica nesanica,, razdražljivost, midrijaza midrijaza,, proliv"Q$! Xbog ta'ikardije ta'ikardije može  može do.i do smrti! Od psi'iki' e&ekata se javljaju'alucinacije javljaju 'alucinacije  i paranoja paranoja  koje "S$ mogu dovesti do samoubistava ! Xbog ovi' opasnosti, leenju mor&inomanije (i 'eroinomanije 'eroinomanije)) se pristupa pažljivo, kombinacijom psi'oterapije psi'oterapije i i postepenog smanjivanja doze ili zamene metadonom metadonom!! Gilj uvoenja metadona je da d a se ovisniku što pre ukine intravenska primena narkotika (^skidanje sa igle_), a zatim se sam metadon postepeno ukida! -mesto metadona može da se primenjuje i metadil acetat koji acetat  koji ima duže dejstvo: jedna doza je dovoljna da otkloni simptome apstinencije za naredna tri dana"Q$! /eutim, bez obzira na terapiju, broj povratnika na mor&in je jako visok!

Reference"uredi 1 >8?@9$ #!

Aump Au mp up B